Rossiya zalazit pod koja


Габриэла Андерсон / Gabriela Anderson чуть больше девяти месяцев назад приехала в Новосибирск преподавать английский, много работала… И, несмотря на особенности нашей деловой культуры (работодатель часто и во многом был и есть сильно неправ), ей всё больше здесь нравилось…
20 декабря Габриэла улетает в Англию к родителям на каникулы, чтобы потом снова вернуться сюда. Неделю назад пригласившая ее языковая школа без предупреждений закрылась, не расчитавшись с преподавателями и не оплатив, как было оговорено, съемную квартиру. Но это ничего не меняет, будет другая работа, и вообще — «vse budet harasho».
Текст и фото © Габриэла Андерсон / Gabriela Anderson, предисловие — Кламыч.

ROSSIYA ZALAZIT POD KOJA

I write just over a week after the 9-month anniversary of my arrival into Russia; the time I was initially only supposed to stay until when I decided to move from my small town in South-West England, to Novosibirsk, Russia, to teach English. But how much can happen in 9 months! And no, while I am not pregnant (as I have had to clarify to some worried family and friends), I do feel as if something in me has, or I for that matter, have been gestating, waiting for some great transmutation to occur (like when a caterpillar turns into a butterfly). I say this not just in relation to the last 9 months but perhaps my life in general up until now, for I feel, it is here in Siberia, Russia; this place, at this time and for the first time ever, that I have found myself strangely, completely at peace with the present. After a childhood spent growing up in Cuba, then Spain and finally England (my actual birthplace), coupled with my dual English-American nationality (my mother is English and my father American), I always experienced a mild sort of existential and/or national identity crisis, and perhaps for this very reason, found myself constantly looking to the past; the friends I’d left back in the last place and worrying of what the future might bring, most crucially, where that might be. It has therefore been a peculiarly welcome surprise that being here, I’ve found myself untroubled with these earlier worries and rather, simply and happily living in the moment. More than that, on certain occasions I’ve even felt as if something; a street, or the light at a particular time of day, was familiar to me somehow…kak rodnyye…kak ya buila zdes ranshe…
Maybe even, as some of my students and friends have pointed to, that I am simply waking up and remembering my roots, returning home after many years or centuries lost elsewhere…
It’s hard to pinpoint when/where exactly this infatuation grew so strong but it probably coincided and was accentuated by my trekking and rafting trip back in July/August through the Aktash area of Altai. There I sampled the contours of this enigmatic land; its imposing landscape; the people drawn to it, and it only exacerbated my thirst/hunger to see more of it. Chiefly, to climb Mount Belukha (among many other things), representing as it does, a cosmic miracle for many — situated in the center of four oceans, covering Russia, Kazakhstan, China, Mongolia, and being the converging point at which Christianity, Islam and Buddhism meet-. And although subconsciously I was beginning to feel emotionally attached to this place before then (up until now, something I thought impossible due to my family’s nomadic background), I now certainly do sometimes feel as if already Lost to Russia… something of which I have also had to forewarn my family of back home in view of my imminent return for the Christmas holidays…
It also stems from the core values you seem to sustain yourselves by: Vera, Nadejda, Lyubov, above all faith and hope that «vse budet harasho», that things will get better… I’ve found this sometimes fatalistic sense of optimism uplifting, even though I am always having to atone to incredulous inquisitors my reasons for choosing and liking Russia; that I feel you are a rich country in fact; a vast and varied land, far richer in culture and traditions than England or America for one; we are in that regard and to my mind, generally poor and pale in comparison; disenchanted, spoiled children even, accepting what is given without always having to work too hard for it; without question, and blinded by the belief our plenitude is ceaseless…
And about a week ago someone gave me the following expression to exemplify what I was trying to get across: «vizdie harasho gde nas nieto».
Now as I look back on passed months of photographs and thoughts gathered with them, I can’t help but still frustratingly feel as if they were shot/jotted with the eyes and impression of a foreigner examining the foreign, barely scratching the surface; knocking at the door waiting to be let in; hoping to be let in…
In short I wanted to say, Rossiya privlikayet minya…Rossiya zalazit pod koja…and while my parents may have lost a daughter, Russia may have gained one, if she’ll have/accept her…

***

 

Я пишу спустя неделю после того, как исполнилось девять месяцев с момента моего приезда в Россию – время, которое я предполагала здесь провести, когда решила уехать из моего маленького городка на юго-западе Англии в Новосибирск — преподавать английский язык.
Как многое может произойти за девять месяцев!
И, хотя я не беременна (пришлось это объяснять обеспокоенным родственникам и друзьям), я чувствую, как что-то растёт внутри меня, или я увеличиваюсь в ожидании какого-то превращения — такого, как когда гусеница превращается в бабочку.
Я говорю это не только по отношению к последним девяти месяцам, но, может быть, ко всей моей жизни до настоящего момента; я это чувствую здесь, в Сибири, в России – в этом месте, где сейчас я впервые обнаружила себя в непривычном и абсолютном мире с настоящим.

После детства, проведённого на Кубе, в Испании, и, наконец, в Англии (собственно, моём месте рождения), а также в силу моей англо-американской крови (моя мама англичанка, а отец американец), я всегда испытывала своего рода кризис — экзистенциальный, а также связанный с национальной самоидентификацией. И, может быть, по этой причине обнаруживала себя постоянно оглядывающейся назад, в прошлое, на друзей, которых я оставила в своем последнем месте пребывания; беспокоящейся о том, что может принести будущее, и, что более критично — где это будущее могло бы быть. Поэтому для меня стало особенно радостным сюрпризом то, что, будучи здесь, я обнаружила себя свободной от этих переживаний, просто и счастливо живущей в «сейчас». Более того, я даже почувствовала, что какие-то вещи — улица или свет в определенное время дня – почему-то очень близки мне… kak rodnyye…kak ya buila zdes ranshe…

Может быть, как сказал один из моих студентов и друзей, я просто просыпаюсь и вспоминаю свои корни, возвращаюсь домой после многих лет или веков, потерянных где-то…

Трудно проследить, где и когда эта влюбленность настолько окрепла, но она наложилась на мои эмоции и срезонировала с ними во время моего похода в горы и рафтинга в июле-августе на Алтае, у Акташа. Там
я рассматривала очертания этих загадочных земель, производящий огромное впечатление ландшафт и людей, им притянутых. Это только усиливало мою жажду увидеть больше. Это нечто особое: подниматься на гору Белуха — космическое чудо для многих – расположившуюся в центре четырёх океанов, России, Казахстана, Китая и Монголии, и являющуюся местом встречи христианства, ислама и буддизма. И хотя подсознательно я начинала чувствовать себя связанной в прошлом с этими местами (но считала это невозможным даже в силу кочевого опыта моей семьи) — я сейчас определёно чувствую, будто я уже потерялась в России… об этом нужно бы предостеречь мою семью, перед скорой поездкой домой на рождественские каникулы…

Причины происшедшего со мной – и в ваших базовых ценностях, которыми вы будто поддерживаете себя: Vera, Nadejda, Lyubov … и прежде всего — верой и надеждой, что «vse budet harasho», что дела пойдут лучше… Я обрела фатальное чувство растущего оптимизма, но всегда должна объяснять любопытным скептикам причины своего выбора любить Россию.
Вы на самом деле богатая страна, у вас огромная и разнообразная территория, ваша культура и традиции богаче, чем у Англия и Америки, вместе взятых.
Мы в этом плане, по моему мнению, сравнительно бедны и бледны; испорченные расколдованные дети — принимающие всё, что дается жизнью, без необходимости
тяжело работать; не задающие вопросов и ослепленные верой в то, что наше изобилие будет вечным.

Около недели назад кто-то подарил мне выражение, описывающее то, что я раньше пыталась преодолеть: «vizdie harasho gde nas nieto».

Сейчас я оглядываюсь на прошедшие месяцы, на фотографии и мысли, с ними связанные, и я не могу ничего изменить, но до сих пор расстроено чувствую, что всё это краткая запись впечатлений пришельца, изучающего иную жизнь, слегка копнувшего поверхность, стучащего в дверь, ждущего, что разрешат войти, надеющегося, что разрешат…

Вкратце — я хотела сказать: Rossiya privlikayet menya…Rossiya zalazit pod koja…
и пока мои родители, возможно, потеряли дочь — Россия может её обрести, если примет…

2 Comments

  1. Ответить
    Кламм Валерий 22.03.2013

    Габриэла вернулась в Новосибирск, преподаёт

  2. Ответить
    Walter Gulick 13.12.2015

    Gabriela,

    Thanks for your pictures, but even more for your reflections on your stay in Russia. This website was apparently posted several years ago, so I am wondering where you are now—or if you ever return to this site.

    I am a retired professor of philosophy and other subjects who has had the joy of teaching in 7 countries, including in Moldova, Estonia, and Hungary from the former east blok. I connect strongly to your words and your photos—they elicit feelings in me that are hard to communicate to people who have not lived intentionally with people and on land that were unknown to one. In such a space I feel fresh, as if broken loose from a shell of expectation and the all too normal. So thinks for regenerating these feelings in me, and best wishes wherever you are.

Добавить комментарий

Ваш адрес email не будет опубликован.